O grafitima

Grafiti predstavlju slanje poruke na javnim površinama, u pisanoj ili likovnoj formi. Reč grafiti je nastala od italijanske reči “graffito” sto znači škrabati, a koren vuče od stare grčke reči “graphein” koja znači pisati.

Postoje još od stare Grčke i Rima, a savremena istorija grafita počela je 1968. kada grafiti počinju da se javljaju po njujorškom metrou. Iako su za crtače i uživaoce grafiti oni umetničko delo, u mnogim zemljama su zabranjeni zakonom i tretiraju se kao vandalizam.

Grafit je crtež, natpis ili slika na javnoj površini (najčešće zidu) izveden kredom, ugljem ili sprejom. Grafit je tipičan za supkulturu velikih gradova i često sadrži političke poruke i buntovan stav prema građanskim normama. Grafit se u estetici tretira kao pojava sa vlastitim likovnim izrazom. Izraz je nastao od italijanske reči graffiti koja je, u stvari, množina reči graffito (koja znači “grebanje (zida)”. U obliku grafit, odnosno grafiti reč je ušla je u većinu svetskih jezika.

Istorija

Nastalo je u 60. tim godinama u Filadelfiji. Druge verzije govore o nastanku u vezi sa socijalnim nemirima u Francuskoj u Parizu. Početkom 70. tih godina je mladić koji se zvao Taki kod svog rada kao kurir počeo je pisati TAKI 183 (183 je bila ulica u kojoj je stanovao). On se ovoj zabavi posvetio sa velikim fantazmom i bio je primećen od Nujork Tajmsa koji mu je 1971. godine priredio razgovor koji je bio primećen i grafiti su se proširili po Njujorku i posle po celom svetu.

U početku grafiti nikome nisu smetali ali kada su se grafiti pojavili i na instalacijama metroa tu su bili brisani. Grafiti zahtevaju svake godine milione dolara da bi bili izbrisani sa vagona i postajali su problem i sada su za to predviđene i represarije.

Ujedno se razvijaju i pozitivne mere saradnje i tako su za grafite predviđene posebne površine i organizovane su i natecanja i pregledi. Danas je moguće videti razne grafite ali najupotrebljavanija tehnika je pisanje sa sprejem.

Grafiti se mogu pisati samostalno ali nije neuobičajeno da se pišu u klanu („krew“).

Black book (crna knjiga) sadrži skice crtača grafita ponekad i fotografije završenih dela (piece skraćeno od masterpiece – umetničko delo) i čuva se od policije jer se može upotrebiti kao dokaz na sudu. Stilovi su različiti, npr. Wild (divlji stil), Old school (stara škola), Anti itd..

Postoje više formi grafita. Najjednostavniji je TAG koji predstavlja stilizovani potpis. Zatim sledi BOMBA grafit u dve boje koji se radi brzo najčešće na zabranjenim mestima i na kraju PIECE, grafit koji sadrži prelaze boja, efekte, slike.

Grafiti u starom Rimu

Istorija grafita proteže se čak do istorije antičkih civilizacija kao što su antička Grčka ili rimsko carstvo. U antičkom Rimu, ako ste želeli da nešto poručite javnosti, morali ste da izgrebete zid. Zidovi Pompeje prekriveni su primerima ovog starorimskog običaja. Evo nekoliko prevedenih grafita:

• Sukcesus je bio ovde.
• Gaj Julije Primigenije je bio ovde. Zašto kasnite?
• Ljubavnici, kao i pčele, žive slatkim životom.
• Moj muž nije na prodaju.
• Provalniče, čuvaj se!
• Neko za čijom trpezom ne jedem, Lucije Istacidije, za mene je običan varvarin!
• Piljari vas mole da izaberete Marka Holkonija Priska za edila.
• Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!

Žargon grafita

• End to end (E2E)- grafit od početka do kraja zida, vagona..
• Top to botom – grafit od poda do vrha vagona ili zida
• Toy – početnik i crtač bez veštine
• Biter – onaj ko krade ideje
• Whole car – grafit preko celog vagona (uključujući i prozore)
• Outline – linija oko slova
• Fill – boja slova
• Crossing – prelaženje jednog grafita preko drugog, smatra se uvredom

Svetski poznati grafiti

Američki vojnici za vreme Drugog svetskog rata su gde god su bili pisali grafit “Kilroj je bio ovde!” (Kilroy was here) kao uspomenu na nepoznatog vojnika sa tim prezimenom koji je voleo da se potpisuje.